Srpska naučnica Gordana Vunjak Novaković dobitnica prestižne nagrade


Na onlajn ceremoniji dodela najprestižnije evropske nagrade za pronalazače, srpska naučnica Gordana Vunjak Novaković osvojila je najveći broj glasova i postala nosilac Nagrade publike koju dodeljuje Evropski zavod za patent.

Gordana Vunjak Novaković je za inovativni doprinos u biomedicini izabrana i za finalistkinju prestižne Evropske nagrade za pronalazače za ovu godinu, piše RTS.

U toj kategoriji, bila je u konkurenciji sa još dvojicom finalista, naučnicima i istraživačima iz Nemačke – Metinom Kolpanom i Karlom Leom.

Nagrada za životno delo pripala je fizičaru Karlu Leu. Ipak, ceremonija dodele nagrada završena je objavom pobednika Nagrade publike. Za dobitnika se glasalo na internet-portalu Zavoda od 4. maja. Najveći broj glasova (48,1 odsto) dobila je Gordana Vunjak Novaković. Tako je pobedila u konkurenciji 15 finalista.

Voditelji programa su je upitali da li je ikada, dok je počinjala karijeru na univerzitetu u Srbiji, „uopšte mogla da pomisli da će jednog dana biti pronalazač“.

– O da, uvek sam bila pronalazač, i dok sam bila u Beogradu i učila od mojih mentora, a onda i kada sam nastavila u Bostonu. To je sve ‘eksplodiralo’ kada sam došla do Kolumbije. Tu rade ljudi koji su uvek spremni na saradnju, a treba da znate da je to glavni ‘sastojak’ za svako naučno istraživanje. Najbolji deo u svemu tome što radim sa toliko mladih i talentovanih ljudi – rekla je naučnica, koja je dobila veliku podršku glasača, ali i aplauz svojih kolega.

Rad Gordane Vunjak Novaković, profesorke Univerziteta Kolumbija, članice SANU i prve Srpkinje i žene koja je postala član Nacionalne akademije inženjerstva SAD, rešio je kompleksne probleme u vezi sa zamenom oštećenog tkiva, što je opredelilo EZP da prvi put jedna naučnica iz Srbije bude u finalu u prestižnoj kategoriji „Životno delo“.

Najcitiraniju srpsku naučnicu do sada, kao dete je inspirisao jedan od najvećih svetskih umova Nikola Tesla. Pokrenula je pronalaženje alternativnog pristupa u laboratorijskom uzgajanju ćelija, što je dovelo do revolucionarnog postignuća u kultivaciji tkiva za primenu u regenerativnoj medicini.