Studenti Elektrotehničkog fakulteta Božidar Obradović, Luka Stančev i Ksenija Dizdar osvojili su glavnu nagradu na takmičenju u okviru ENEN+ Nuclear Summer School, organizovane u okviru ENEN+ projekta finansiranog iz programa Evropske unije Horizon 2020. Gostujući u Danu uživo na TV N1, Stančev i Dizdar ispričali su da je konkurencija bila odlična jer je bilo studenata iz celog sveta.
– Ono što smo shvatili je da je naše znanje, koje stičemo ovde, vrlo konkurentno onom iz celog sveta – navodi Ksenija Dizdar
Luka Stančev je ispričao da su osvojili prvo mesto za projekat iz medicinske fizike, koji su, kako kaže, pisali pre i tokom same škole. Tokom trajanje škole, imali su, navodi, i predavanja iz medicinske fizike, zaštite od značenja, na kojima su radili i testove znanja, a nakon toga imali i kvizove. Predavanja su bila iz nuklearne energije i kontrole i odlaganja nuklearnog otpada, a nakon toga su bili kvizovi na kojima su iz medicinske fizike osvojili 1. i 2. mesto – Božidar Obradović i Luka Stančev, a treće, četvrto i peto mesto su zauzeli iz nuklearne energije.
Ono čime se nukelarne nauke bave je kontrola značenja koje je veštački stvoreno – u medicinske ili energetske svrhe“, navodi Dizdar.
Luka Stančev kaže da su iz medicinske fizike radili projekat na temu radioizotopa ( u koje spadaju X nož, Gama nož i sl) koji se koristi u dijagnostici i radioterapiji, a iz nuklearne energije – kako učiniti nuklearnu energiju dostupniju malim zemljama, kaže, dodajući da su se fokusirali na balkanske.
On je, govoreći o medicinskoj fizici, ispričao da je nedavno radio na softveru koji je produkt saradnje Medicinskog fakulteta i ETF-a, a pratili su kinetiku trombocita i dešavanja na slezini.
U Vinči je, pre nekoliko godina, počeo da se radi akcelerator koji nije završen, a mi bismo voleli da jeste, a gde je trebalo da jedan kanal bude odvojen za protonsku terapiju, koja bi lečila melanom oka, navodi Stančev i dodaje da deca sa tom bolešću sada ostaju bez oka.
Dizdar, govoreći o nukleranoj energetici, podseća da Srbija ima moratorijum tj. zabranu izgradnje nuklearnih elektrana, što je produkt jugoslovenskog doba i černobliljskog akcidenta.
– Moje mišljenje je da bi trebalo pod hitno ukloniti, jer, kako smo napisali u radu, male zemlje mogu itekako da raspolažu nuklearnom energijom, na više načina – uz pomoć velikih zemalja ili udruživanjem između malih zemalja to je veoma ostvarivo. Takođe, postoje alternative kao što su manji reaktori – mali modularni reaktori, a to znači da bi im bila jeftinija proizvodnja delova, fabrički, serijski bi se proizvodili. Dakle, male su snage ali im je izgradnja kraća. Za zemlje kao naša to je odlična opcija. I kod nas zahtev za električnom energijom raste iz godine u godinu, moraćemo to nekako da pokrijemo. Svi znamo da imamo ogroman problem sa zagađenjem vazduha, sa termoelektranama koje su stare i najviše tome doprinose, a ovo je jedan način da dobijemo ekvivalentnu, stabilnu, pouzdanu energiju, u dovoljnoj količini, a da pri tom bude zelena i da ne šteti životnoj sredini – istakla je Dizdar.
Ako napravimo dovoljno dobar energetski sistem, mi bismo mogli tu energiju da prodajemo, bili bismo gigant u električnoj energiji jednak naftnim gigantima, dodao je Stančev.
Navodi da se naši ljudi plaše nuklearne energije kao da će ona da napravi akcident, a da nam „termoelektrane rade u akcidentalnom stanju, one spuštaju pepeo i dim na površine koje obrađujemo“.
Upitani šta planiraju za budućnost, Stančev odgovara da se njima daleko više mogućnosti pruža u ovoj zemlji.
– Neću napustiti zemlju dok ne prečešljam sve svoje mogućnosti ovde, kazao je gost N1, ali ako to ne nađe – navodi i da mu je sopstvena sreća veoma bitna. On ističe da su poslednjih godinu dana, sa fakultetom, Vinčom i Medicinskim fakultetom radili neverovatne poslove, naglašavajući dobru atmosferu toj naučnoj zajednici.
Dizdar smatra da za njih ima mnogo posla u Srbiji, baš zbog toga što sa nukelarnom energijom treba da se krene od nule, tek da se gradi. Nadam se da ću dočekati dan kada ćemo imati nuklearnu energiju, dodala je.
Izvor: TV N1