„Eresundski most je stvarno fascinantan“, objasnila nam je Zorica Danilović, naša zemljakinja koja živi u Švedskoj. Pozitivne vibracije koje o njemu kruže na internetu i ona potvrđuje, iz prve ruke, jer je tokom svog radnog veka više puta prešla preko ovog mosta

Fascinantan bi bio jedan od atributa koje možemo pripisati ovom inženjerskom poduhvatu. „Čudo“, „spektakl“ i slične reči, takođe odgovaraju. Glavni razlog je što ovaj most i posle pune dve decenije postojanja ima čime da iznenadi. Benefite ne osećaju samo ljudi, već i raznovrsni živi svet koji živi na stubovima mosta i na Bibernom ostrvu.

Još pre II svetskog rata se razmišljalo o izgradnji mosta

Od prvobitne ideje do početka izgradnje prošlo je mnogo vremena. Prvi planovi su postojali još pre Drugog svetskog rata, ali je dogovor između vlada Švedske i Danske postignut u poslednjoj deceniji 20. veka i tada počinje stvaranje trajne veze preko moreuza Eresund. Sporazum je potpisan 23. marta 1991. godine. Prvi radovi počinju u septembru 1993. godine. Prvi građani su prošetali novim mostom početkom juna 2000, a most je zvanično otvoren nekoliko nedelja kasnije – 1. jula iste godine.

Sam poduhvat bio je, po svemu sudeći, ekstremno izazovan. Konzorcijum koji su osnovale obe države trebalo je da adaptira projekat specifičnim uslovima, uzevši u obzir i tamošnji vodni i avio transport. Rešenje je bio kombinovani most-tunel, namenjen za drumski i železnički saobraćaj. Ova kombinacija zahtevala je da postoji zemljište nasred vodene površine, koje će služiti za izgradnju podvodnog tunela.

Pošto ga nije bilo, napravljeno je veštačko ostrvo – Biberno ostrvo. Inspiracija za ovo ime potekla je od naziva obližnjeg prirodnog ostrva, poznatog kao Slano ostrvo.

Na Bibernom ostrvu živi retka flora i fauna

Izgradnja veštačkog ostrva bio je jedan od primarnih zadataka u okviru projekta. Počela je 17. avgusta 1995. i trebalo je da bude završena za 14 meseci. Krajnji rezultat – ostrvo dugo četiri kilometara. Za potrebe izgradnje iz Švedske je transportovano 1,8 milijarde kilograma lomljenog kamena i korišćeni neki od najsnažnijih plovnih bagera na svetu.

Ovaj poduhvat nosio je i rizik po život radnika i morskih stvorenja. Naime, u toku jaružanja bager je na dnu zahvatio jednu od bombi koje su bačene u vodu prilikom proslave završetka Drugog svetskog rata maja 1945. Kako bomba nije eksplodirala bila je izuzetno opasna za sve u neposrednoj okolini. Srećom, radnici su na vreme primetili „upecanu“ bombu i pozvali u pomoć dansku mornaricu koja ju je uspešno uništila. Kasnije je na dnu pronađeno još 15 ovakvih bombi – sve su deaktivirane i uništene.

Biberno ostrvo je napravljeno i tu njegova priča tek počinje.

Ne samo što je „začinilo“ (u pozitivnom smislu) odnose između Danske i Švedske, već je postalo i dom životinja i biljaka. Na primer, zelena krastava žaba, koja je zaštićena vrsta u Danskoj, registrovana je na Bibernom ostrvu 2007.

Tadašnja populacija od 2.500 jedinki bila je jedna od najobimnijih u Skandinaviji.
U narednim godinama pojavili su se i zečevi, pretpostavka je da su preko leda prešli sa Slanog ostrva na Biberno. Zanimljivo je i da su stanovnici ostrva i miševi, životinje koje bi eventualno mogle biti smetnja železničkom transportu.

Više istraživačkih organizacija i ustanova Danske i Švedske analizira ove i druge vrste tokom sezone i iz godine u godinu upoznaju nove stanovnike ostrva.

I Eresundski most je tokom prethodnih godina podstakao razvoj podvodnog biljnog i životinjskog sveta. Na stubovima mosta nastanile su se školjke i morske biljke, te su postali veštački grebeni koji služe kao mesto za ishranu i stanovanje mnogobrojnih vodenih vrsta.

Most tokom pandemije i posle

Eresundski Konzorcijum danas broji 150 zaposlenih zaduženih za funkcionisanje mosta. To podrazumeva siguran prolazak više od 20 000 vozila dnevno. Ovaj broj bio je nešto niži u 2020. godini, kada je u proseku 12 500 vozila dnevno prelazilo most. Tada je zabeležen manji broj putničkih vozila i ređi prigradski saobraćaj. Za razliku od njih, teretni saobraćaj je ostao isti.
Iz Konzorcijuma navode da je plan da se do 2030. godine unaprede procedure i operacije za održavanje mosta, tako da ne štete životnoj sredini. Ova namera stoji rame uz rame s planom da se radom mosta do 2035. godine otplati cena celokupne konstrukcije, tj. 4,15 milijardi evra.

Autor: T.Jelesijević