Naučnici Instituta za fiziku iz Beograda i kompanija Quadra Graphic ujedinili su svoja znanja kako bi iskoristili pogodnosti koje daje prirodni hologram.
Predivna bića leptiri – čudesni, moćni i nadasve korisni. Na svetu postoji više od 170.000 različitih vrsta leptira. Gde god se nalazili, leptiri dele jednu zajedničku osobinu: mogu da žive od jednog do najviše 30 dana. Pažnju ljudi privlačili su od davnina, mnogi uživaju da ih posmatraju dok lete tokom toplih letnjih dana sa cveta na cvet. Ipak, oni su mnogo više od pukog ukrasa prirode.
Leptir na jednom krilu ima oko 100.000 ljuspica, koje su za čoveka nevidljive golim okom. Svaka od njih je autentična i ne postoji mogućnost njihovog kopiranja. Priliku za savršen vid prirodnog holograma naučnici iz Srbije su uvideli pre oko deset godina. Nakon dugog niza istraživanja 2015. godine su došli do saznanja koja mogu da promene svet.
Kako se pravi Teslagram?
Kada se ljuspice sa leptirovih krila zalepe na papir, novčanice, umetnička dela dobija se Teslagram – jedan od najefikasnijih vidova zaštite na svetu. Tim domaćih stručnjaka sa Instituta za fiziku u Beogradu uvideo je značaj ovog izuma, a potom odlučio i da ga zaštiti kroz patent i žig.
Interdisciplinarna istraživanja su uključivala ne samo biologe, već i fizičare i mašinske inženjere, jer ovakva vrsta tehnologije zahteva visoka znanja i praksu koja podrazumeva dug i naporan rad.
Kao plod dugogodišnjih istraživanja i rada sa insektima naučnici su na njihovim krilima otkrili sićušne mikro čestice koje su toliko složene da čak ni najsavremenije tehologije ne mogu da ih iskopiraju.
S obzirom na to da na jednom krilu leptira ima oko 100.000 ljuspica, uz pomoć njega može da se zaštiti 100.000 novčanica ili nekih drugih vrednih stvari, poput dokumenata, unikatnih slika, pasoša, kreditnih kartica i tome slično.
Iako se za pravljenje Teslagrama koriste čestice sa krila leptira to ne znači da se leptiri ubijaju. Naime, u labaratoriji se pod posebnim uslovima stvaraju larve iz kojih se rađaju leptiri. Nakon što završe svoj životni vek, u prirodnim uslovima, uginule primerke naučnici uzimaju i sa njihovih krila skidaju te mikro čestice.
Ko je začetnik ideje Teslagrama?
Sama ideja za razvoj Teslagrama potekla je od dr Dejana Pantelića, istraživača sa Instituta u Beogradu. Teslagram je dobio ime po najvećem i svetski poznatom srpskom inovatoru, Nikoli Tesli. Nastavljajući njegovu tradiciju, naučnici Instituta za fiziku iz Beograda i kompanija Quadra Graphic ujedinili su svoja znanja kako bi iskoristili pogodnosti koje daje prirodni hologram. Oni koriste sitne ljuspice sa leptirovih krila i proizvode jedinstvene– zaštitne hologramske šare.
Ova inovacija je predstavljena i na ovogodišnjoj WorldMinds konferenciji koja je održana u Beogradu.
Kako bi obezbedili praktičnu primenu ove naučne inovacije naučnici su se opredelili za njegovu primenu na karticama.
Kako je nastao Teslagram?
Istraživanja su započeta davne 2011. godine. Na projektu je radio tim od čak 20 članova. Istaživači su mislili na sve, pa su osmislili i protitip „čitača“, koji može da očita svaki pojedinačni Teslagram. Sada, ovaj vredni tim naučnika, radi i na minimalizaciji ovog čitača, kako bi on bio dostupan svima kojima je potreban.
I kao što najčešće biva, očekivano bi bilo da ovaj Teslagram njegovim izumiteljima donese i finansijsku korist. Ipak, on nije plasiran da bi se naučnici na njemu obogatili. Zapravo, njihova želja je da ovaj fantastičan izum pokrene i ostale mlade istraživače i podstakne ih da vredno rade i donose izume po kojima će ih čitav svet pamtiti.
Falsifikovanje novca
Tokom 2018. u Srbiji je, kako saopštava Narodna banka Srbije, otkriveno 3.854 falsifikovanih novčanica dinara (u apoenima od 1.000, 500 i 2.000) što je za 34 odsto manje nego godinu dana ranije. U istom periodu u Evropi je, prema izveštaju Evropske centralne banke, otkriveno 262.000 lažnih novčanica evra (u 80 odsto slučajeva reč je o apoenima od 20 i 50 evra), što je za 13 odsto manje nego ranije.
Korišćenjem pametnih tehnologija, kao što je to Teslagram falsifikatorima bi se drastično otežao posao kada je pravljenje falsifikata u pitanju. Samim tim, on bi postao sigurnije i lepše mesto za život svih ljudi na planeti Zemlji.