Ovo je jedno od onih mesta kojem ćete se rado vraćati i nikada ga nećete u potpunosti spoznati, uvek ćete pronalaziti nešto novo, nešto lepo i nešto značajno.

Đerdapska klisura je 2017. godine zauzela visoko četvrto mesto na listi najlepših mesta na svetu koju je napravio sajt ,,Virtual turist“, na osnovu broja zvezdica koje su dodelili korisnici koji su posetili razne svetske destinacije.

Prva tri mesta zauzeli su kanjoni u Turskoj, Australiji i Americi, a odmah nakon njih je najveća i najduža klisura u Evropi, Đerdapska!

Lepota Đerdapske klisure se ne može opisati rečima, fotografije ne mogu verno preneti moć Dunava, a kada se nađete tamo neće samo vaše oči uživati, već će fascinantni predeli očarati sva vaša čula.

Čime je Đerdapska klisura osvojila turiste?

Istočna Srbija je bogata prirodnim lepotama, a jedna od njih je svakako i Nacionalni park Đerdap.

Čim zakoračite u Nacionalni park Đerdap shvatićete da ovo mesto zasluženo nosi titulu četvrtog najlepšeg mesta na svetu. Na samom ulazu u klisuru nalazi se raskošna Golubačka tvrđava koja datira iz 14. veka i koja je nedavno rekonstruisana.

Kada nastavite da se vozite uz obalu Dunava kroz klisuru, pred vašim očima će se smenjivati predeli izutetnih prirodnih lepota: Golubačka klisura, Ljupokovska kotlina, Donjemilanovačka kotlina, Veliki Kazan, Mali Kazan, Oršavska kotlina i Sipska klisura.

Drugi naziv za Đerdapsku klisuru je Gvozdena kapija Dunava ili Gvozdena kapija Balkana. Dunav je na ovom delu najuži i najdublji tokom celog svog toka što je nekada stvaralo velike probleme prilikom plovidbe. Komšije sa druge strane reke, Rumuni, uglavnom koriste naziv Gvozdena vrata, dok se kod naz odmoćilo ime Đerdap što bi u prevodu sa turskog značilo ,,mesto opasno za plovidbu“.

Plovidba ovim delom Dunava više nije ni teška ni opasna, jer je sedamedesetih godina prošlog veka izgrađena brana koja je u velikoj meri usporila tok druge po dužini evropske reke.

Kako u potpunosti doživeti prirodne lepote Đerdapske klisure?

Dunav je najbolji način da se upoznate sa Gvozdenom kapijom: to nije obično krstarenje na kojem ćete lagano ploviti uz čašu vina i sa kojeg ćete se vratiti sa svojim lepim fotografijama, već događaj sa koga ćete se vratiti puni utisaka i bogatiji novim znanjem.

• 

• 

Krstarenje možete započeti od Golubačke tvrđave ili još bolje, od sela po imenu Tekija, a vaš kapetan će vas provozati kroz Veliki i Mali Kazan, obići ćete Trajanovu tablu i statuu Decebala.

Tokom četiri sata vožnje saznaćete da se ovde nalazi najveća isklesana skulptura u Evropi i druga najveća na svetu, koja je niža od njujorškog Kipa slobode samo 6 metara. Reč je o statui Decebala koja se nalazi uz Dunav, ali sa rumunske strane, a nastala je pre nešto više od dve decenije.

Sa druge strane, na srpskoj strani možete videti mnogo stariji natpis, Trajanovu tablu koja je postavljena 103. godine kada je završen put kroz Đerdap i predstavlja deo antičkih spomenika na rimskom putu. Zanimljivo je da ova dva istorijska spomenika stoje jedan preko puta drugog, da simbolično zauvek prkose jedan drugom, kao što su to Trajan i Decebal radili tokom svojih života.

Decebal je bio poslednji kralj Dačana koji je godinama uspešno odolevao rimskoj ekspanziji. Ipak, na kraju nije uspeo da se odupre nadmoćnoj vojsci rimskog imperatora Trajana. Tokom jednog od pohoda Rimljana, Decebal se sa svojom vojskom sakrio u jednu pećinu (koju ćete takođe videti tokom krstarenja), a nakon što ih je opkolila Trajanova vojska, izvršio je samoubistvo. To je bio kraj samostalnosti Dačana koji su tada postali rimska provincija Dakija.

Trajan je dugo planirao i pripremao svoju pobedu, a kako bi to postigao godinama je gradio infrastrukturu na desnoj, srpskoj, obali Dunava. Ostaci Trajanovog, tj. rimskog mosta se i dan danas nalaze na dnu moćnog Dunava.

Potpuno drugačije iskustvo ćete doživeti ako lepote Dunava i Đerdapske klisure budete posmatrali iz ptičije perspektive, tj. sa nekog od vidikovca na planini Miroč koja se uzdiže pored reke. Desetak kilometara pre pomenute Tekije, a tik pre jednog tunela videćete parking sa desne strane sa kojeg počinju planinarske ture prilikom kojih se obilaze atraktivni vidikovci Ploče, Veliki i Mali Štrbac. S obzirom na to da se planinarenja odvijaju u okviru Nacionalnog parka, nije moguće otići bez prethodne najave i dozvole.

Odmor na plažama pored Dunava

Ovaj deo Istočne Srbije zaista ima bogatu turističku ponudu. Nakon krstarenja ili planinarenja možete se odmoriti i uživati na nekoj od dunavskih plaža: u Gornjem Milanovcu, Tekiji ili Kladovu.

• 

• 

S obzirom na to da brodići i planinarski pohodi kreću iz Tekije, nećete se prevariti ako u nekom od privatnih smeštaja ovde rezervišete noćenje i bar jedan dan svog „odmora“ provedete na plaži u Tekiji. Kako je Dunav pre Tekije pregrađen, ovde se reka pretvara u Đerdapsko jezero, pa je voda relativno mirna i što je najvažnije čista i bistra. Plaža je šljunkovita, a odnedavno je otvoren i bar sa ležaljkama. Naravno, možete doneti svoj peškir i spustiti ga bilo gde. Kada dođete ovde, odvojite ceo dan za uživanje na plaži, jer vas tek predveče očekuje najlepši prizor. Zalazak sunca u Tekiji je nešto što morate videti!