Kakav je bio put zvanične srpske valute?
Dana 12. decembra 1873. godine donošenjem Zakona o kovanju srpske srebrne monete dinar je postao zvanična valuta za plaćanje u Srbiji. Time je otklonjen monetarni haos i iz upotrebe je uklonjeno više od 40 vrsta različitih vrsta metalnog novca među kojima su bili dukati, forinti, taliri…
Srpski dinar se prvi put u arhivskim dokumentima pominje još davne 1214. godine, za vreme vladavine Stefana Prvovenčanog – podaci su kojima raspolaže Narodna banka Srbije. U istraživanjima koja su nam danas dostupna, kralj Radoslav (1227–1234) se smatra prvim srpskim vladarem koji je kovao sopstveni novac. I vladari koji su u narednom periodu vladali Srbijom nastavili su da kuju novac. On se zvao dinar i predstavljao je jedno od najvažnijih obeležja samostalne srpske države u srednjem veku.
Kako je jačala srpska država tako se menjala i brojnost, raznovrsnost i lepota tog novca. Svoj vrhunac doživeo je za vreme vladavine cara Dušana, kada je Srbija bila ispred svih drugih susednih zemalja tog vremena.
Nakon što je izgubila samostalnost, a sve do sredine XIX veka, u Srbiji je koršćen veliki broj moneta iz drugih država. Poslednji turski srebrni novac – para i danas je prisutan kao naziv stotog dela dinara. Sve do 1873. godine na teritoriji Srbije su postojale 43 različite strane valute.
Zakon o kovanju srpske srebrne monete doneo je Milan Obrenović i bio je u skladu sa novčanom konvencijom koju su 1865. u Parizu zaključile Francuska, Belgija, Italija i Švajcarska, a kasnije joj pristupile Grčka i Rumunija. Dimenzije, finoća i težina dinara bile su identične franku.
Jedan novčić morao je da sadrži hiljadu delova – i to 835 od čistog srebra i 165 od bakra . Kanije su počele da se kuju i kovanice od 10 i 20 dinara, koje su bile napravljene od zlata. Nazvane su Milanovi zlatnici, odnosno milandori – po imenu kralja i francuskoj reči za zlato.
Narodna banka Srbije, osnovana 1884. godine počinje sa štampanjem prvog papirnog novca – čuvene novčanice od 100 dinara. Nadaleko je bila poznata po tome što je imala podlogu u zlatu, a prema današnjim procenama vredela je i do 15.000 evra.
Tokom svoje duge istorije dinar je prolazio kroz mnoge faze. Prvobitni novac izrađivao se u inostranstvu, u Njujorku i Francuskoj. Štampanje domaće valute 1929. godine preuzeo je Zavod za izradu novčanica i kovanog novca, koji je podignut 1929. godine i od tog dana pa sve do danas on nikada nije prestao da radi. Na prvoj odštampanoj novčanici, koja je imala vrednost deset dinara nalazila se slika Spomenika slobodi, koji se i danas čuva u zgradi Narodne banke Srbije.
I na današnjim novčanicama i kovanicama nalaze se portreti ljudi koji su imali značajnu ulogu u srpskoj istoriji. Narodna banka je jedina koja ima ovlašćenje da izdaje novčanice i kovani novac, koja određuje njihove apoene i obeležja. Takođe, ona donosi odluku o tome koliko novca će se pustiti u promet i koliko će biti povučeno iz njega.