Očaraće vas na prvi pogled. Čim se susretnete, pomislićete da nema lepšeg od njega. Poželećete da sa njim provedete život. Bićete srećni i sa nestrpljenjem i uzbuđenjem očekivati sledeći susret, makar to bilo jednom ili dva puta godišnje. Zavidećete onima koji sa njim provode 365 dana godišnje.
Osvojiće vas svojom lepotom, svojom građom, gracioznim stilom. Najverovatnije će vas prvo upoznati sa Aristotelovim trgom u samom centru. Naglasiće da se ta lepota digla iz pepela, ali ne figurativno. Nacrte današnjeg Aristotelovog trga potpisuje francuski arhitekta Ernest Hebrard koji je posle velikog požara (1917. godine) dobio zadatak da napravi “novi grad”. Hebrard je hteo da u arhitekturi Soluna dominiraju velelepne građevine i želeo otklon od osmanlijske kulture, te je zato koristio elemente iz Vizantije i sa Zapada. Sa jedne strane trga nalazi se jedan od najluksuznijih hotela – Electra Palace sa čijeg krova puca najlepši pogled u gradu, a sa druge je Olympion Theatre, gde se održava i Solunski međunarodni filmski festival. Na trgu je najznačajnija statua Aristotela, grčkog filozofa, po kome je i dobio ime.
Sa Aristotelovog trga, uz mnogobrojne kafiće i restorane možete uživati uz more na fantastičnom šetalištu dugom čak 6km. Prvo lagano do Bele kule, pa zatim ambiciozno do Muzičke dvorane. Na ovom prostoru od oko 250.000 kvadrata, zasađeno je oko 2,5 hiljade stabala i 12 hiljada novih biljaka, zelena površina se prostire na skoro 60 ari, a sportska i dečja igrališta zauzimaju 11,5 hiljada kvadrata.
I u tom prostranstvu i širini, okruženi zelenilom i primamljivom arhitekturom, gunđaćete zašto se onaj vaš zapustio. Zašto ne neguje prostor uz reke… Zameraćete mu i da ne brine o životnoj sredini. Uh…
Taman kad ste pomislili da ste “pali na lepotu”, počeće da vam priča o svojoj istoriji i tradiciji. O tome govore arheološka nalazišta koja prosto ne možete zaobići. Pričaće vam priču o Rimljanima, o Vizantiji, turskoj vladavini i oslobođenju…Šapnuće vam da su tu rođeni Ćirilo i Metodije… Provući će u priči i da je Arheološki muzej jedan od najboljih ove vrste u Evropi… Potrošiće sate govoreći o Aleksandru Velikom… Zastaćete da pažljivo saslušate sve priče o tradiciji, znamenitim ljudima, pravoslavlju, ali i o malim stvarima, svakodnevnim navikama…
I onda – kad baš ostanete bez daha, zaseniće vas svojim gostoprimstvom. Uz kafu će vam odmah, bez da to tražite, doneti i hladnu vodu i neki slatkiš. Nasmejaće vam se i pitati za zdravlje. Ponudiće vam prekrasno vino, ili „nešto kratko“ da se okrepite ili da započnete buran dan. Zbuniće vas šarenolikim izborom preukusne hrane i najzad omamiti čarobnim mirisom peciva i cimeta… Zaustavićete se pred izlogom jedne od mnogobrojnih poslastičarnica, ne znajući šta ja za jelo, a šta umetničko delo samo za razgledanje…
Ali, neće vam dati da tu stanete i da punog stomaka odete da malo odmorite, već će vas na krilima svoje energije povesti dalje. U kafićima, restoranima i barovima u centru, duž obale, kod nekadašnje luke, teško ćete naći prazno mesto u bilo koje doba dana. Pomislićete: „Bar neka sličnost sa ovim mojim!“ Muzika uživo i plesni spektakl nisu rezervisani samo za veče ili vikend.
Obrni okreni, pomislićete da vam je sve vreme ovog sveta malo i da savršeni ipak postoji!
Ipak, taj utisak, kao i tuđi muž, može da vas zadivi prilikom retkih ili povremenih susreta, dok će vam oni „koji žive sa njim“ reći da nije sve baš tako sjajno…
Iako vole svoj grad, Grci će vam objasniti da se Solun sa svojih više od million stanovnika razvija poput svetskih metropola. Nisu se svi baš najbolje snašli, veliko socijalno raslojavanje dovelo je do velikog broja prosjaka i beskućnika koji svoje mesto traže na ulicama grada. Saobraćajne gužve su nesnošljive, autobusi prepuni. Već znate kako to ide… Preskočite dva, tri u nadi da će sledeći biti prazniji… Pa izgubite pola sata, sat… Izgradnja metroa je počela pre 20 godina i još nije završena! Protesti su česti. Univerzitet nije bezbedan jer ima droge i nasilja. Reći će vam i da su plate male, a cene visoke. Kao i kod nas, često na poslu ostaju prekovremeno. Cene zakupa nekretnina su visoke u poređenju sa kvalitetom stanova. I more tokom godine “čudno miriše” jer se ne čisti, a u dubini vode pronađeni su automobili, mrtvi konji, nameštaj…
Hm, reći ćete, ovo mi je nešto poznato…
A onda u smiraj dana, kad sednete i razmislite, verovatno ćete reći “nije ni ovaj moj loš, a nije ni loše posetiti ovog savršenog bar nekoliko puta godišnje”. Ako ne zbog svega gore navedenog, onda zbog, što bi Giga Moravac rekao – “galop šopinga”!
