Da li je hyperloop (hajperlup) budućnost železnice?

Futuristička super brza železnica, o kojoj se sve češće govori, predstavlja transportni sistem nalik vakuumskim tunelima kroz koje se vagoni (kapsule) kreću skoro supersoničnim brzinama. Nedostatak otpora omogućava tako vozu da, teoretski, dostigne neograničenu brzinu.

Čini se da je ovaj koncept sve bliži stvarnosti i da bi mogao da predstavlja ekološku alternativu avio-prevozu na kratke relacije. Krajem 2020. godine, u pustinji u blizini Las Vegasa testirana je prva hyperloop vožnja sa ljudima – trajala je svega 15 sekundi, a dostignuta je brzina od 160 km/h. Iako je ovo daleko od „obećanih“ 1.200 km/h (koliko se veruje da će hyperloop jednog dana dostići), takvo testiranje ipak predstavlja važan korak napred.

Hyperloop bi mogao da nadmaši železnicu, trkajući se po brzini sa avio-prevozom, uz, naravno, značajno manju štetnost po životnu sredinu. Ovakav transportni sistem bio bi usmeren na deonice 400-1.500 kilometara.

Ideja je potekla pre 6 godina od američkog preduzetnika Elona Maska, a iznedrila je čitav niz kompanija, kao i studentskih timova, koji su krenuli da razvijaju svoje verzije hyperloopa-a. Među je bilo i nekoliko studenata u Valensiji (Španija).

Počeli smo 2015. nakon najave Elona Maska, još dok smo bili samo studenti – kaže Juan Vicen Balaguer, suosnivač hyperloop startapa Zeleros, koji danas zapošljava više od 50 ljudi.

Tim na ovoj tehnologiji radi pet godina, a startap je dosada prikupio oko 10 miliona evra investicija.

Ipak, ideja koja stoji iza hyperloop-a starija je od Elona Maska i slična je ideji „vakuumskog voza u cevi“ pisca Mišela Verna (sina Žila Verna), autora iz 19. veka, koju su u međuvremenu povremeno „reciklirali“ pisci naučne fantastike i tehnolozi. Sada se, međutim, čini da je hyperloop konačno spreman da postane stvarnost, a Zeleros je jedan od pionira u tom konceptu.

Cev visokog pritiska

Ono što tehnologiju startapa Zeleros čini jedinstvenom je pristup cevi.

– Svaka kompanija koristi drugačiji nivo pritiska – pojedine kompanije idu na nivo svemirskog pritiska, što znači da je atmosfera u cevi slična svemiru. Sadrži gotovo nula vazduha – objašnjava Vicen.

Takvo stanje bi omogućilo veoma velike brzine, budući da voz ne bi bio pod uticajem gotovo nikakvog otpora. Ipak, postavljaju se razna praktična pitanja – vema je teško i skupo postići i održati ovaj nivo pritiska na dugim deonicama. Sigurnost bi takoće bila problem, jer bi putnici bili izloženi opasnim uslovima vakuuma, ukoliko se samom vozu nešto dogodi.

Zbog toga Zeleros cilja na cevi visokog pritiska, približnom onome koji je prisutan u vazduhoplovstvu (oko 100 milibara). To bi im omogućilo da „iskopiraju“ sigurnosne sisteme iz aviona. Ovaj izbor dizajna, osim toga, čini njihove cevi jeftinijim, što automatski smanjuje troškove infrastrukture. Ipak, to znači da se vozovi suočavaju sa većim otporom, što moraju da kompenzuju na različite načine.

Hyperloop bi mogao da prevozi između 50 i 200 putnika, a dostizao bi 1.000 km/h, što znači da bi od Pariza do Berlina mogao da stigne za svega sat vremena. Poređenja radi, brzina putničkog aviona na kratke relacije je oko 800 km/h.

Zašto nam je ovo uopšte potrebno?

Jedno od pitanja koje se nameće jeste i zašto nam je hyperloop uopšte potreban i zašto umesto toga ne bismo, jednostavno, ulagali u „regularnu brzu železnicu“?

Stvar je mnogo složenija, objašnjava Maria Luisa Martinez Muneta, profesorka Politehničkog univerziteta u Madridu, koordintorka istraživačkog projekta HIPERNEKS. HIPERNEKS povezuje hyperloop startape, poput Zelerosa, univerzitetima, železničkim kompanijama i regulatorima, kako bi ubrzao razvoj tehnologije u Evropi.

Hyperloop je tehnologija koja odgovara na dva najveća transportna zahteva današnjice: smanjenje vremena putovanja i sman jenje uticaja na životnu sredinu, navodi Martinez Muneta.

Zbog ograničene brzine – uglavnom oko 300-350 km/h – brza železnica postaje loš izbor za putovanja na veće domete, ako ste u žurbi. Tu „uskače“ avio-prevoz na kratke ili srednje destinacije, koji nije dobro rešenje zbog velike emisije u poređenju sa vozovima. Uz to, aerodromi najčešće nisu u blizini gradskih centara. Hyperloop bi mogao da reši stvar.

2030. godina

Prenošenje ove vizije u stvarnost verovatno će potrajati deceniju – Vicen predviđa da će se prve komercijalne putničke rute pojaviti oko 2030, dok bi teretni hyperloop saobraćaj mogao da postane stvarnost nekoliko godina ranije, oko 2025-2027. godine.

U međuvremenu, jedno od ključnih pitanja koje se postavlja je zakonska regulativa.

– Evropska unija je prvi region koja ima posebno telo, odnosno komitet, koji promoviše regulativu i standardizaciju hyperloop tehnologije – navodi Vicen. Reč je o Zajedničkom tehničkom odoboru za hyperloop, koji je osnovan 2020.

Zeeleros planira da uskoro u Španiji napravi i testnu stazu od oko 3 km, kako bi vršio ispitivanja.

Izvor: horizon-magazine.eu