Koliko ste puta pomislili kako biste voleli da napustite jednoličan, monoton posao od “9 do 5” i započnete nešto svoje, krenete u ostvarivanje sopstvenih životnih želja? Da li vas je u tome sprečio nedostatak hrabrosti, vremena, motivacije? Možda i dalje razmišljate o tome, ali vam je potreban mali podsticaj, znak ili dokaz da se može uspeti…

Ovo je priča o Nemanji Miloviću, osnivaču sajta Klima 101, koji je upravo to uradio – napustio siguran posao i krenuo putem ispunjavanja svojih snova. Danas informiše druge o klimatskim promenama – temi koja ga zanima, ali i koja sve više utiče na naše živote, dokazujući nam da je i te kako moguće raditi ono što volite i živeti od toga.

Nemanja Milović završio je osnovne studije na Fakultetu političkih nauka, smer za međunarodnu politku, dok je master diplomu stekao na Ekonomskom fakultetu, smer međunarodno poslovanje preduzeća. Veliko interesovanje za temu klimatskih promena pretočio je u master rad „Uticaj klimatskih promena na zemlje u razvoju“. Nemanja se ranije bavio marketingom i prodajom, a šest meseci je bio i projektni koordinator galerije O3one. Pre nego što je počeo da radi na programima podrške inovatorima iz oblasti čistih tehnologija, bio je i sekretar Koalicije 27, udruženja domaćih nevladinih organizacija koje se bave zaštitom životne sredine, kao i rukovodilac programa za podršku preduzetnicima koji se bave čistim tehnologijama u StartItu.

Na pitanje kako se neko odluči da ostavi siguran i konkretan posao iza sebe i zakorači u nešto nepoznato, kaže da je potrebna jaka želja i odlučnost, ali i spremnost na određenu dozu neizvesnosti.

– Otkako sam krenuo da radim, takoreći od svog prvog zaposlenja, dobio sam želju da imam nešto svoje, da ja to vodim i budem nezavistan, menjao sam poslove i tražio se. Kad se ukazala prilika da započnem nešto sam, da se oprobam u tome, to mi je bio logičan korak, posebno sa prethodnim iskustvom koje sam stekao. U prvom trenutku postojao je taj neki projekat, koji nije bio veliki i sasvim izvestan, zapravo tek od leta 2020. godine je to meni, da kažemo, pravo zaposlenje – ispričao je Nemanja za portal lepevesti.online.

Zašto klimatske promene?

Klimatske promene su sve više prisutne i očigledne u našoj svakodnevici, a zaštita životne sredine je tema o kojoj se sve češće govori i u našoj zemlji. Nemanja kaže da je oduvek bio zainteresovan za ove i slične teme, još od ranog detinjstva.

– Oduvek sam voleo da na Nacionalnoj geografiji ili Diskaveriju gledam emisije i dokumentarce o tim temama, uvek me je privlačilo, delovalo interesantno i bilo visoko na mojoj vrednosnoj lestvici. I onda je došla ta 2015. godina, bio sam zaposlen na poziciji u digitalnom marketingu koja je imala svoje prednosti i mane, pa sam počeo da razmišljam šta je to što mene još zanima, čime bih mogao da se bavim i vrlo brzo sam shvatio da su odgovor klimatske promene. Tako sam izabrao i temu za master rad, ušao dublje u istraživanje i još više se zainteresovao. Dodatno me je inspirisao film Leonarda Dikaprija “Before the Flood” – prisetio se Nemanja.

Sajt Klima101.rs, a zatim i podkast, pokrenuo je kako bi ljudima iz Srbije, ali i regiona bila dostupna naučno proverena znanja i informacije o klimatskim promenama na domaćem jeziku.

– Pišući master rad, primetio sam da kod nas postoji rupa, tj. da u Srbiji ne postoje resursi za ljude koji žele na srpskom nešto da saznaju na ovu temu, u pitanju su bili stari sajtovi, zastarele informacije, loše prevedene… Shvatio sam da nam baš nedostaje platforma koja bi objedinila sve informacije na jednom mestu. Pošto sam već dosta čitao i pisao na tu temu, imao sam već neku građu za osnovu sajta. Odatle je sve krenulo. Sajt je osnovan 2018. godine, a na leto 2019. godine su se timu pridružili dr Vladimir Đurđević, dr Ana Vuković Vimić i dr Mirjam Vujadinović Mandić, i tada je to krenulo da se pretvara iz bloga u neku vrstu medija.

Klimatske promene u Srbiji i (ne)svesnost

Istraživanje koje je sprovela Evropska investiciona banka (EIB) pokazalo je da građani Kine klimatske promene vide kao najveći izazov za čovečanstva u XXI veku, dok se za Evropljane i Amerikance one ne nalaze u vrhu lestvice opasnosti koje nas vrebaju. Slična situacija je i u Srbiji.

– Mi smo tek krenuli da se interesujemo za zaštitu životne sredine i tek treba da rešimo zagađenje vazduha, vode i sve ono što nas životno ugrožava već sada, pa tek onda da se bavimo nekom posrednom pretnjom. Mislim da je to prirodan tok, ali da moramo što pre da krenemo da ozbiljnije radimo na tome, da ne bismo zakasnili. Po nekim našim istraživanjima koje smo sproveli ljudi se u Srbiji više bave ovom temom nego pre, više se interesuju pa samim tim i čitaju o njoj, ima pomaka, uglavnom zbog globalnih trendova koji nam se neminovno nameću – istakao je Nemanja.

Projekat „Energija promene“ u okviru kog je sprovedeno istraživanje o stanju, potrebama i stavovima građana Republike Srbije u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije u avgustu 2021. godine, rezultat je zajedničkog rada Centra za unapređenje životne sredine u saradnji sa udruženjem Klima101, u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Zeleni inkubator”.

Rezultati ankete u kojoj je učestvovalo ukupno 504 ispitanica i ispitanika iz cele Srbije pokazuju da su četiri najzastupljenije posledice klimatskih promena koje su najprisutnije u Srbiji, prema mišljenju ispitanika: zagađenje vazduha (67,1%), porast temperature (58,3%), ekstremni vremenski uslovi (43,8%) i smanjenje kvaliteta i količine vodnih resursa (42,1%).

Naučnim podacima o klimatskim promenama ne veruje 5.4% ispitanika. Tačno 16,2% ispitanika je saglasno sa stavom da ništa ne mogu da promene da bi smanjili svoj uticaj na izmenjene klimatske uslove, dok ohrabruje podatak da bi više od dve trećine građana uložilo dodatni trud da smanji sopstveni uticaj na klimatske promene kada bi imalo više informacija. Upravo u tome Nemanja i njegova misija mogu da pomognu.

– Naša ideja je da klimatske promene učinimo temom koja je bitna u javnosti u Srbiji, da podgnemo nivo diskusije, da unapredimo sve na viši nivo. Svi tekstovi na našem sajtu su dostupni za preuzimanje, uz navođenje izvora, cilj nam je da ih ljudi koriste za neko dalje svoje istraživanje. Želimo da ostvarimo što više partnerstava, a sve u zajedničkom smeru i cilju – da osvestimo i informišemo ljude o klimatskim promenama. Pored toga trudimo se da postanemo neka vrsta platforme, koja će okupiti stručne ljude iz naše zemlje koji se bave ovom temom, prostor gde se njihov glas čuje, gde pišu članke, učestvuju u intervjuima…, poručio je Nemanja.

Svi oni koje ova tema interesuje i žele da budu i ostanu informisani o klimatskim promenama, to mogu učiniti putem društvenih mreža (profil Klima101), jutjuba – podkasti i intervjui na kanalu Klima101 ili tribina koje su sprovedene u saradnji sa Klimatskim forumom.

– Mi u Srbiji moramo da budemo svesni da ogromne količine naših ličnih emisija dolazi iz toga što koritimo struju, jer struja se ovde većinski proizvodi iz uglja koji je najprljaviji energent. Tako da svaki put kad uključimo da nam se puni telefon mi već zagađujemo životnu sredinu, a to je nešto što ne možemo da promenimo. Na mnoge stvari ovde ne možemo da utičemo direktno, ali možemo indirketno – tako što ćemo se pobuniti, razgovarati s ljudima i informisati ih o stanju stvari, vršiti pritisak na donosioce odluka, recimo, da promene način proizvodnje struje, objašnjava osnivač sajta Klima101.

Borba protiv klimatskih promena = borba za sopstveno zdravlje

Za sve one koji bi voleli da se uključe u borbu protiv klimatskih promena i sami doprinesu, Nemanja ima savete:

Ono što kao pojedinci možemo da uradimo na svakodnevnom planu je da se trudimo da racionalnije trošimo energiju, da štedimo, počevši od zamene sijalica, uključivanja samo pune mašine s vešom, manje korišćenje automobila a više pešačenja, vožnje bicikla i korišenja javnog prevoza i veoma bitan faktor – ishrana.

Potrebno je korigovati ishranu – redukovati unos mesa, ne moramo svi da budemo vegeterijanci, ali možemo, na primer, da odaberemo dan u nedelji kad ne jedemo meso. Sa ovim sitnim promenama nećemo samo uticati na klimatske promene nego ćemo i doprineti svom zdravlju, raznovrsnijoj ishrani, većoj fizičkoj aktivnosti, kao i manjem računu za struju. I to je cela poenta borbe protiv klimatskih promena – ako rešimo taj problem, znači da smo samim tim rešili mnoge druge probleme i da je planeta mnogo bolje mesto za život, za kraj poručuje Nemanja Milović.