Tokom devedeset godina koliko postoji Koncertna sala u Kolarčevoj zadužbini nastupalo je 16.695 solista, 3.956 ansambala i 1.615 dirigenata, a odsvirane su kompozicije 7.967 kompozitora, dok je izvedeno 41.030 različitih dela!
Ova godina je za Kolarac posebno važna jer se navršava 90 godina kontinuiranog rada – zgrada na Studentskom trgu br. 5 u Beogradu počela je da radi otvaranjem Velike dvorane 4. februara 1932. godine koncertom Beogradske filharmonije kojom je dirigovao Stevan Hristić.
Orkestar Beogradske filharmonije 4. februara, na 90. rođendan koncertne dvorane Kolarca, nastupa sa solistom Nemanjom Radulovićem, pod dirigentskom palicom Danijela Rajskina. Na programu je čuveni Koncert za violinu i orkestar Čajkovskog.
– Povodom devedeset godina postojanja Velike dvorane, ne možemo, a da se ne zapitamo koliko je u toj sali ostalo emocija, uzdaha oduševljenja i svega onoga što muzika donosi. Bilo je tu bezbroj dobrih koncerata, nastupa vrhunskih profesionalaca ali i muzičara amatera – piše član Saveta Centra za muziku dr Srđan Teparić povodom velikog jubeleja i dodaje:
– Mnogi kompozitori ustreptalo su očekivali prvo izvođenje svojih dela. Koliko je samo mladih umetnika, pre nego što su započeli muzičko putovanje ka svetskim karijerama, drhtalo od treme ispred Velike dvorane! I koliko puta smo bili svedoci popunjenosti svih 883 sedišta, dok je sedenje na balkonskim stepenicama ili stajanje sa strana desnog i levog partera uvek sa sobom nosilo magiju atmosfere punog Kolarca, kako često od milošte nazivamo Veliku dvoranu. Iz nekog razloga često propuštamo da istaknemo pojedine jubileje, a svaki onaj koji je vezan za Kolarčevu zadužbinu od ogromnog je značaja jer doprinosi dostojanstvu zemlje u kojoj živimo. Pomislimo samo koliko bi ljudi za ovih devedeset godina moglo da kaže da su Kolarac i njegova Velika dvorana bili sastavni deo njihovih života. A brojke su u tom smislu impresivne: do današnjeg dana održano je 18.373 koncerta, 16.695 solista, 3.956 ansambala i 1.615 dirigenata je nastupilo, odsvirane su kompozicije 7.967 kompozitora, dok je izvedeno 41.030 različitih dela!
Teparić ističe da bi zaista bilo teško zamisliti šta bi Beograd i Srbija bili bez Zadužbine Ilije M. Kolarca i njene Velike dvorane.
– Kakva bi to metropola Beograd bio bez institucije u kojoj se održavaju brojni značajni festivali poput Bemusa, i u kojoj su između ostalih nastupali i Sergej Prokofjev, Artur Rubinštajn, Svjatoslav Rihter, Ivo Pogorelić, Herbert fon Karajan, Miša Majski, Maksim Vengerov, Stefan Milenković, Moskovska filharmonija i da stanemo sa nabrajanjem, jer je spisak takav da se ni mnogo veći kulturni centri od naše prestonice ne bi postideli. Zbog toga, našoj Velikoj dvorani možemo da poželimo dugo trajanje uz zavet da ćemo uvek stajati uz instituciju koja je u velikoj meri zaslužna za sve životno bogatstvo koje nam Kolarac, uostalom, tako nesebično pruža – istakao je Srđan Teparić.
Izvor: nova.rs
