Novi antivirusni agens otkrio je međunarodni tim koji predvodi dr Uroš Anđelković, viši naučni saradnik Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) Univerziteta u Beogradu. U timu su istraživači IHTM Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Fakulteta za hemiju i hemijsku tehnologiju Univerziteta u Ljubljani, Univerzitetske klinike u Ulmu, Univerziteta Crne Gore i Instituta Jožef Stefan u Ljubljani.
Njihovo otkriće je od izuzetnog značaja, jer može pomoći u borbi protiv sićušnih čovekovih neprijatelja – virusa. Otkrivanjem proteina, koji može zaštiti ljudski organizam od virusa, stvaraju se uslovi za pomeranje granica farmaceutske i biotehnološke industrije.
Za portal lepevesti.online dr Anđelković objašnjava na koji način otkriveni protein deluje, a otkriva i naredne korake u istraživanjima.
Virus i čovek
Na početku razgovora, sagovornik pojašnjava pojam virusa i njihovog uticaja na naš organizam.
Posmatraćemo grad kao organizam i svakog čoveka u gradu kao ćeliju organizma. Ako neprijatelj, u ovom slučaju virus, uđe u grad vodiće se borbe na ulicama – stradaće ljudi, a ako je prevelika borba, onda može stradati i ceo grad. Sprečimo neprijatelja da uđe u grad, odnosno virus u organizam. Napravimo zid koji će neprijatelja zadržati izvan grada. Protein koji smo otkrili predstavlja utvrđenje „antivirusnog“ zida.
– Virusi su paraziti, zahtevaju ćelije domaćina kako bi se umnožavali. Virusi ulaze u ćeliju i koriste je za umnožavanje. Inficirana ćelija služi virusu i ne može nama služiti punim kapacitetom. Kada virusi uđu u ćeliju, lekari pokušavaju da spreče negativne efekte prepisivanjem različitih terapija. Većina današnjih terapija za široku populaciju su bazirane na inhibitorima procesa umnožavanja virusa. Međutim, ovakve terapije prave problem, jer deluju onda kada je virus ušao u naše ćelije i ometaju ne samo virus, već i ljudski organizam, tj. pokazuju jake neželjene sporedne efekte. Imajući u vidu neželjene efekte današnjih lekova, sledimo filozofiju ‘bolje sprečiti nego lečiti’, ali na nivou molekula – kaže naš sagovornik.
Koristeći analogiju sa ključem i bravom, dr Anđelković objašnjava kako protein koji su otkrili deluje na viruse.
– HIV-1, herpessimpleks virusi 1 i 2, virus gripa, korona virusi, hepatitis B i C, ebola virus i dr. pripadaju grupi virusa koji poseduju omotač. Na omotaču nalaze se takozvani ‘spajk’ (eng. spike, srp. šiljak) proteini. ‘Spajk’ proteini su ključ kojim virus otključava bravu pojedinih ljudskih ćelija. Naš pronalazak deluje tako što se vezuje za ‘spajkove’. Kada se veže on izmeni virusu ključ kojim ulazi u ćeliju. Slikovito, ako ključ iskrivite, više neće moći da otvori bravu.
Na pitanje da li njihov pronalazak aktivira sve navedene viruse, sagovornik je odgovorio sledeće:
– Upravo je cilj pronalaženje antivirsunog agensa širokog dejstva. Odabrali smo najmanju zajedničku strukturnu osobinu navedenih virusa i pokušavamo da je napadnemo. Na taj način povećavamo efikasnost virusnog agensa. Naš pronalazak deluje različitom efikasnošću na sve navedene viruse. Protiv HIV, herpes simpleks, gripa i korona virusa imamo visoku efektivnost.
Dr Anđelković ukazuje na još jednu manu antivirusnih lekova i vakcina, a to je selektovanje otpornih mutanata virusa.
Mutacije su prirodni mehanizam koji virusu daje nove osobine neophodne za opstanak. Zahvaljujući mutacijama virusi imaju mogućnost da izbegnu naš imunski sistem, sadašnje lekove i vakcine. Očekujemo da će mutacije, kojima bi pokušao izbeći naš pronalazak, virus učiniti slabijim, jer bi mu oduzele one strukturne elemente koji ga štite od našeg imunskog sistema. Drugim rečima, mislimo da smo pogodili Ahilovu petu HIV-a.
Da li će HIV u budućnosti biti izlečiv?
HIV infekcija se i dalje vodi kao neizlečiva. Međutim, dr Anđelković smatra da će se u bliskoj budućnosti smrtnost od HIV-a značajno smanjiti.
– Pratimo inostrane kandidate lekova za HIV. U gupi bioloških inhibitora ulaska HIV-a, sličnog mehanizma dejstva kao i naš pronalazak, trenutno se nalazi samo još jedan jak kadidat. Taj kandidat je u odmakloj fazi razvoja i prošle godine u Americi je dobio deset miliona dolara za razvoj.
Naredni koraci u istraživanju
Prvi korak je napravljen, ali kako dr Anđelković ističe, njihovo otkriće treba da nastavi razvojni put za koji su potrebni materijalni i ljudski resursi.
– Naš pronalazak je u ranoj fazi razvoja, imamo in vitro dokaze – na laboratorijskom nivou smo dokazali da funkcioniše. Nastavljamo istraživanja i pripremamo uslove za invivo pretkliničke testove. Borimo se za finansijsku podršku, objašnjavamo važnost naših istraživanja. Država je kroz projekte Ministarstva nauke do 2019. godine podržavala naša osnovna istraživanja. Fond za inovacionu delatnost je finansirao podnošenje međunarodne patentne prijave. Novim predlogom projekta za nastavak razvoja aplicirali smo kod Fonda za inovacionu delatnost. Upravo smo dobili izrazito pozitivnu recenziju i finansijsku podršku za nastavak razvoja u Srbiji“.
Otkriće je patentirano, a potpisana je i licenca za inovaciju. Dr Anđelković je pokušao da objasni šta ovo znači kada je naučno istraživanje u pitanju.
– Istraživači su radnici instituta ili fakulteta na Univerzitetu. Zakon o nauci i istraživanjima propisuje da je vlasnik intelektualne svojine (patenta) institucija koja zapošljava istraživače. U našem slučaju, Univerzitet posredstvom Centra za transfer tehnologija je vlasnik patenta. Da bi neko koristio i razvijao patent, vlasnik može da proda ili licencira patent. Univerzitet je licencirao naš patent, odnosno dao licencu firmi. Univerzitet ostaje vlasnik, a u ugovoru o licenci se navodi šta firma korisnik može da radi, jer je u interesu vlasnika da se nastavi razvoj njegove intelektualne svojine, da bi sutra pronalazak pomogao ljudima. Postoji i ekonomski interes Univerziteta da patent nastavi razvojni put do tržišta.
Dr Anđelković navodi kako bi novootkriveni antivirusni agens mogao da se koristi.
Respiratorni virusi poput gripa i korone 95% ulaze preko nosne sluzokože. Polno prenosivi virusi ulaze preko genitalnih i drugih sluzokoža. Namera je da na sluzokožu postavimo naš antivirusni agens. Trenutni fokus je na preventivnom delovanju, tj. upotrebi spreja za nos i grlo, tableta, krema, vaginaleta i dr. onda kada pretpostavimo da ćemo biti izloženi virusu. Naš pronalazak otvara mogućnosti i za tretman inficiranih individua. Međutim, za tretman inficiranih individua neophodno je znatno više istraživanja za koja u našoj zemlji ne postoje materijalni uslovi.
– Naša namera je da tokom naredne 3-4 godine dođemo do kliničkih studija. Uporedo pregovaramo sa biofarmaceutskim kompanijama koje imaju kapacitete da iznesu novi lek na tržište.
Značajno naučno dostignuće
Akademska i naučna karijera dr Anđelkovića počela je pre petnaest godina. Dobitnik je nekoliko stipendija za usavršavanja i istraživanja u Velikoj Britaniji, Sloveniji, Nemačkoj i Srbiji. Na projektu „Novi antivirusni agens“ radi jednu deceniju.
– Tokom doktorata i postdoktorata istraživao sam kako su „ključevi i brave“ živih organizma izgrađeni. Kroz istraživanje osnovnih principa i mehanizama građe, otvorila se mogućnost za ovaj projekat. Istraživanja antivirusnih i antimikrobnih supstancija u našoj laboratoriji uspostavio je akademik prof. dr Mirosalv Gašić krajem 70-ih godina. Laboratoriju danas vodi prof. dr Dušan Sladić. Tokom prethodnih 40 godina iz prirode su izolovane brojne supstancije i testirana njihova aktivnost. Pre 10 godina, zajedno sa koleginicom Ivanom Vukašinović izolovali smo antivirusni agens koji se pokazao kao jako efikasan. Brojne prepreke na istraživačkom putu smo savladali da bismo danas imali patent. Prema našim informacijama, ovo je prvi jak kandidat za antivirusni biofarmaceutik na našim prostorima. Želeli bismo da bude i prvi antivirusni biofarmaceutik proizveden u Srbiji.
Za kraj razgovora, kako ne bi došlo do zabune, dr Anđelković je ukazao na važnu distinkciju između antivirusnog agensa i leka.
– Protein je biološki antivirusni agens, ali ne lek. Lekove prave farmaceuti. Mi, biohemičari, razvijamo aktivnu biološku komponentu za lek, a veliki deo puta do leka je na farmaceutima i lekarima.
