Nobelova nagrada za ekonomiju je, prema odluci Švedske kraljevske akademije, dodeljena Dejvidu Kardu, Džošui Angristu i Gvidu Imbensu.

Švedska kraljevska akademija je navela da su ovogodišnji laureati obezbedili nova viđenja tržišta rada i pokazala kakvi se zaključci o uzrocima i efektima mogu izvući iz prirodnih eksperimenata.

Polovina nagrade dodeljena je Dejvidu Kardu za „empirijski doprinos ekonomiji rada“, dok je druga polovina Nobelove nagrade za ekonomiju dodeljena Džošui Angristu i Gvidu Imbensu za „metodološke doprinose analizi uzročnih odnosa“.

Njihov pristup je, kako navode, napravio revoluciju u empirijskom istraživanju.

Američki naučnik Dejvid Kard je analizirao kako na tržište rada utiču visina minimalne zarade, imigracija i obrazovanje. Njegove studije pokazale su, između ostalog, da povećanje minimalne zarade ne vodi obavezno do manjeg broja radnih mesta.

Naučnici iz SAD Džošua Angrist i Gvido Imbens su empirijskim istraživanjem rešili metodološki problem uzročnih odnosa i pokazali kako se do zaključaka o uzroku i efektu može doći prirodnim eksperimentima.

Odlukom o dodeli Nobelove nagrade za ekonomiju završena je ovogodišnja dodela. Nagrade će laureatima biti dodeljene 10. decembra, na dan rođenja Alfreda Nobela.

Za razliku od drugih Nobelovih nagrada, priznanje za ekonomiju nije bilo predviđeno testamentom Alfreda Nobela, već je tu nagradu ustanovila švedska centralna banka 1968. godine, da bi prvi dobitnik bio izabran godinu dana kasnije.