Robot Rajko – prvenac u domenu moderne robotike iz “Laboratorije za industrijsku robotiku i veštačku inteligenciju“.
Tim za robotiku Mašinskog fakulteta u Beogradu ima jednog interesantnog člana – Rajka, a taj robot će uskoro dobiti i „mlađeg brata“ koji će moći da radi u industriji, u bolnicama, kao i u ugostiteljskim objektima.
– Rajko (RAICO – Robot with Artificial Intelligence based COgnition) je mobilni robot koji ima autonomno ponašanje u realnom okruženju, zahvaljujući svojim kognitivnim sposobnostima baziranim na dubokom mašinskom učenju – objasnio je na početku razgovora za portal lepevesti.online prof. dr Zoran Miljković, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Pod njegovim rukovodstvom, u realizaciji robota Rajka u Laboratoriji za industrijsku robotiku i veštačku inteligenciju (ROBOTICS & AI) Katedre za proizvodno mašinstvo Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, učestvovali su saradnici – vanr. prof. dr Milica Petrović, asistent Aleksandar Jokić, master inženjer mašinstva, doktorand koji je robotu Rajku bio „kum“ dodelivši mu srpsko ime, a inače je student treće godine doktorskih akademskih studija, kao i master diplomci na predmetu Inteligentni tehnološki sistemi.
– Rajko je prototipni autonomni mobilni robot koji se usavršava, svakodnevno uči u našoj Laboratoriji čiji je postao i ’član’. Prepoznaje objekte u laboratorijskom okruženju, da u svakom trenutku kretanja zna gde se nalazi i na kojoj udaljenosti od objekata, da izgrađuje tzv. mapu okruženja, da se ponaša autonomno izbegavajući prepreke, kako statičke tako i od nedavno i dinamičke, poput našeg drugog autonomnog mobilnog robota koga smo nazvali DOMINO (Deep learning-based Omnidirectional Mobile robot with INtelligent cOntrol). Može da pristupa prepoznatim mašinskim delovima na jednoj mašini alatki i da ih manipulacijom i kroz unutrašnji transport prenese do druge mašine alatke, uz međusobno odlučivanje ko će od njih izvršiti taj tehnološki zadatak – rekao je prof. dr Miljković, koji na kraju ovog projekta ima plan da Rajko dobije „mlađeg brata“ koji bi se koristio za industrijski rad.
Po završetku laboratorijskih istraživanja, Rajko bi trebalo da dobije ’mlađeg brata’, mnogo ’gabaritnijeg i snažnijeg’, dakle za rad u industrijskim uslovima mašinske obrade metala i nemetala, ali i za tehnološke zadatke unutrašnjeg transporta u bolničkim sredinama, posebno u danas aktuelnim ’crvenim zonama’, kao i u muzejskim i ugostiteljskim prostorima.
– Za dalji sveobuhvatni razvoj Rajka neophodni su znatno bogatiji budžetski uslovi razvoja i primene – smatra prof. dr Miljković, koji je potom objasnio da li je Rajku potrebna ljudska pomoć, ili će u potpunosti moći samostalno da funkcioniše.
– Rajko je autonoman, što a priori podrazumeva da je automatizovan i naglašeno inteligentan, dakle uči kroz razvoj i primenu algoritama dubokog mašinskog učenja i biološki inspirisane višekriterijumske optimizacije, primenom tehnika veštačke inteligegencije, poput konvolucionih neuronskih mreža i metaheurističkih optimizacionih algoritama. To znači da ima našu ljudsku pomoć kao ’učitelja’, jer mi razvijamo i na njemu primenjujemo ove matematičko-algoritamske podloge, ali posle naučenog, on samostalno radi bez naše dalje intervencije – objašnjava profesor i dodaje da Rajko svakodnevno uči zahvaljujući svojoj percepciji okruženja, korišćenjem stereo mašinskog gledanja preko dve industrijske kamere, kao i primenom drugih senzora za određivanje bliskosti objekata, koje su mu obezbedili.
Interesantno je da je Rajko prvi robot takvog tipa koji je napravljen u Laboratoriji za industrijsku robotiku i veštačku inteligenciju.
– Rajko je naš prvenac, u domenu mobilne robotike. Inače, Laboratorija postoji preko 35 godina, kada ju je ustrojio moj, sada penzionisani mentor, prof. dr Dragan Milutinović, a ja sam u njenom razvoju već skoro 32 godine. Inače smo ranije radili na razvoju industrjskih robota vertikalne zglobne konfiguracije pod nazivima ’Goško’, ’Lola 50’ koje imamo u našoj Laboratoriji. Kolega, vanr. prof. dr Nikola Slavković, razvio je sa prof. Milutinovićem i robota paralelne kinematike nazvan ’Delta’. Beogradska škola robotike postoji preko 55 godina i jedna je od najstarijih u svetu, a njeni pioniri su akademici, dr Miomir Vukobratović i dr Rajko Tomović. Danas, lično radim na ’uzrastanju’ pete generacije robotičara u Srbiji.
Robot i čovek
Postoje razni mitovi, ali i strahovi kada se čuje reč „robot“, zbog čega smo pitali našeg sagovornika da nam objasni mogu li roboti biti zloupotrebljeni i da li robot možda na neki način može ugroziti čoveka, iako je njegova primarna namena da olakša pojedine segmente čovekovog života.
– Dokle god se poštuju etički principi, oba Zakona robotike, a i humani pristup razvoju robotike, bojazni ne bi trebalo da bude. Inače, postoji i doktrina upotrebe robota u vojne svrhe, što se u razvijenom i bogatijem svetu intenzivno razvija i već primenjuje, a čiji smo svedoci. Nas, za sada isključivo ’okupiraju’ civilne svrsishodnosti razvoja i primene mobilne robotike – objašnjava prof. dr Miljković, koji je potom dodao da se ceo njegov tim, pa i on vezao za Rajka.
– Kao što rekoh, Rajko je ’član’ Laboratorije, a uskoro se u naša istraživanja na projektu MISSION4.0 koji finansira Fond za nauku Republike Srbije, uključuje sociološkinja, doc. dr Jelisaveta Vukelić sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ona će istražiti sociološki impakt našeg Rajka i svi smo veoma znatiželjni do kojih će rezultata ona doći.
Robotika na Mašinskom fakultetu u Beogradu
Pored brojnih nastavnih časova, profesori, kao i studenti Mašinskog fakulteta provode dosta vremena u Laboratoriji za industrijsku robotiku i veštačku inteligenciju, u kojoj svakodnevno programiraju i razvijaju programske kodove, ali i „doteruju“ hardvere njihovih robota.
– Taman kada pomislite da ste dostigli neki zacrtani cilj, eto nove ideje i ciklus s neprekidno nastavlja, tako da reč ’dosadno’ kod nas ne postoji…
Na master akademske studije Katedre za proizvodno mašinstvo upiše se od 50 do 60 studenata svake školske godine. Kako ističe prof. dr Miljković, svi oni su veoma motivisani i vredni, što ga čini spokojnim i srećnim.
Pored toga, profesor je dodao da se trenutno u našoj zemlji ulaže mnogo više u robotiku, nego što se ulagalo u nekoliko prethodnih decenija. Obezbeđeni su kvalitetnom računarskom opremom, svim neophodnim komponentama, motorima, mernim elementima, aktuatorima, senzorikom, procesorskim pločama, ali zasada je to vezano „samo“ za laboratorijska istraživanja, jer su istraživanja za industrijske uslove eksploatacije novih robotskih sistema i dalje za naš standard veoma skupa.
– Krucijalni segment razvoja robotike je softverska podrška na kojoj isključivo samostalno radimo, uz materijalne prinadležnosti koje dobijamo iz budžetskih sredstava na čemu smo zahvalni, jer se bavimo onim što najviše, pored porodice, volimo – ističe naš sagovornik i dodaje da bi bez finansijske pomoći ipak bilo nemoguće napraviti robota Rajka.
– Posebno smo ponosni na prvi dobijeni projekat Mašinskog fakulteta u Beogradu, čiji je akronim MISSION4.0, i to u domenu razvoja veštačke inteligencije. Finansira ga Fond za nauku Republike Srbije sa više od 23 miliona dinara. Rajka i robota DOMINO ne bi bilo bez ovih sredstava i podrške države.
Kada je u pitanju konkurencija, profesor smatra da je Mašinski fakultet u Beogradu, uz Institut Mihajlo Pupin i Centar za robotiku koji uspešno vodi njegov prijatelj, dr Aleksandar Rodić, naučni savetnik, kao i Elektrotehnički fakultet u Beogradu, sa vanrednim profesorom dr Kostom Jovanovićem, koji predano radi kao osvedočeni robotičar, naslednik penzionisanog redovnog profesora dr Veljka Potkonjaka, ono što čini suštinski robotičarski tim za naše i strano tržište.
– Na Dan fakulteta, 30. oktobra 2021. godine, dobio sam Plaketu za posebno zalaganje, i to za razvoj i podizanje ugleda Mašinskog fakulteta u Beogradu, što me je emotivno dodatno nadahnulo da se u šezdesetoj godini osećam i dalje veoma motivisano, reklo bi se mlađe nego što jesam, skoro kao kada sam bio robotičar u razvoju, početkom devedesetih prošlog veka – zaključuje prof. dr Zoran Miljković.
