Čak 68 istraživača iz Srbije nalazi se na najnovijoj rang listi najuticajnijih naučnika u svetu, Univerziteta Stenford za 2020. godinu. Među njima je i dr Aleksandra Buha Đorđević – vanredni profesor Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i rukovodilac PROMIS projekta (DecodExpo).

Dr Buha Đorđević trenutno predvodi tim istraživača u Srbiji koji proučava uticaj toksičnih metala, kojima smo svakodnevni izloženi putem hrane, vode, vazduha i duvanskog dima, na razvoj endokrinih poremećaja.

Za portal lepevesti.online kaže da je veoma ponosna na priznanje Stenforda, koje joj uliva novu energiju i snagu.

– Lista koju već treću godinu zaredom sačinjava grupa naučnika Stenford univerziteta je zasnovana na većem broju kriterijuma koji su egzaktni i merljivi, a ako znamo da prema UNESCO podacima u svetu postoji oko osam miliona istraživača, naći se među 2% najboljih na svetu zaista predstavlja ogroman uspeh. Moram da napomenem da je ovaj uspeh za mene još značajaniji, ako se u obzir uzme da se i dalje ubrajam u mlade istraživače po mnogim kriterijumima.

Njena biografija je impresivna, a put do uspeha veoma inspirativan – počeo je i nastavlja se u Srbiji.

Dr Aleksandra Buha Đorđević završila je Osnovnu školu „Sveti Sava“ u Beogradu i Petu beogradsku gimnaziju kao đak generacije i nosilac diplome “Vuk Karadžić“. Na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2009. godine sa prosečnom ocenom 9,68, a 2014. godine završila je akademsku specijalizaciju „Toksikološka procena rizika od zagađivača životne sredine“ i stekla zvanje specijalista farmacije.

Korak po korak

– Rasla sam u porodici univerzitetskih profesora te sam vrlo rano znala šta je to naučno-istraživački rad i kako izgleda akademski poziv. Tokom školovanja sam bila đak generacije, odličan student i dobitnica mnogobrojnih stipendija. Upisivanje doktorskih studija bio je sledeći očekivan korak i nekako sam uvek znala da je baš to ono što želim da radim. Ipak, kako Farmaceutski fakultet pruža znanja iz brojnih oblasti, bilo mi je teško da odlučim šta je to čemu bih želela da se dalje posvetim. Na kraju je izbor pao na toksikologiju – jednu izuzetno interesantnu i multidisciplinarnu nauku – i zaista se pokazao kao pravi – navodi dr Buha Đorđević za portal lepevesti.online.

Od oktobra 2009. godine zaposlena je na Katedri za toksikologiju „Akademik Danilo Soldatović“ Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, najpre kao saradnik u nastavi, potom kao asistent, od 2016. godine kao docent, a odnedavno u zvanju vanrednog profesora. Doktorsku disertaciju pod nazivom „Toksični efekti produžene izloženosti kadmijumu i/ili polihlorovanim bifenilima u pacova“ odbranila je 2016. godine.

Uže oblasti njenog istraživanja su toksikologija smeša, endokrini ometači, hemijska karcinogeneza, procena rizika po zdravlje ljudi.

U periodu od 2010-2020. godine pohađala je brojne kurseve edukacije iz različitih oblasti toksikologije kao stipendista Evropskog udruženja toksikologa, Svetskog udruženja toksikologa, Karolinska Instituta – Švedska (Institute of Environmental Medicine), Evropskog programa za medicinske nauke (SafeSciMET) itd. Dobitnica je mnogobrojnih nacionalnih internacionalnih nagrada. Na studijskom boravku u Elsie Widdowson laboratoriji u Kembridžu bila je tokom 2015. i 2016. godine, što je doveo do prvog zvaničnog ugovora o akademskoj saradnji Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Kembridžu.

Bila je koordinator zajedničkog istraživanja, koje je potom realizovano delom i na Farmaceutskom fakultetu.

Jasni prioriteti

Mlada naučnica kaže da je put do toga gde je danas bio dug i na momente ni malo lak. Sa sobom je nosio sumnje i dileme, ali je bila svesna da na tom putu svakoga dana napreduje, savladava nove veštine i stiče nova znanja – što je ujedno ono što ju je održalo.

– Ne mislim da sam se ičeg posebno odrekla. Nisam uvek imala vremena za sve što sam možda u tom trenutku želela, ali su moji prioriteti uvek bili jasni i nisam se nikada zbog svojih odluka pokajala. Jako volim svoj posao, recimo u trudnoći sam radila do devetog meseca, čak sam u tom periodu završavala jedan veliki eksperiment. Tokom porodiljskog bolovanja sam pisala naučno-istraživačke radove i u tome sam jako uživala. Sa druge strane, isto tako sam odbila ponudu za postdoktorsku poziciju na Univerzitetu u Kembridžu, u trenutku kada sam osetila da je vreme za porodicu i da želim da porodicu gradim u svojoj zemlji – tvrdi dr Buha Đorđević.

„Ne mislim da se sve može stići uz dobru organizaciju, ali se za ono što zaista želite, u čemu zaista uživate i što vam je važno, uvek nađe vremena, a sve što činite zbog toga nije odricanje, već vaš put“, dodaje.

Često ističe da Srbija može biti dobro mesto za bavljenje naukom i građenje karijere. Njen uspeh je došao kao rezultat velikog rada, a za njega ima svojevrstan recept:

– U mom slučaju ključna je bila podrška mentora i Katedre na kojoj radim, kao i podrška Fakulteta. To je bilo jako važno i predstavljalo je prvu i ključnu stepenicu na mom putu. Bez razumevanja i podrške okoline sve je mnogo teže, možda i nemoguće. Takođe, imala sam sreću da boravim u brojnim inostranim naučno-istraživačkim institucijama u kojima sam stekla mnogo znanja i iskustva i ostvarila jako važne kontakte. Danas radim u Srbiji, ali sarađujem sa mnogobrojnim naučnicima iz celog sveta. Dakle, podrška naših institucija i saradnja sa vodećim inostranim naučno-istraživačkim institucijama je nešto što je meni omogućilo uspeh u Srbiji.

Saradnja sa inostranstvom, uspeh u Srbiji

Dr Buha Đorđević intenzivno sarađuje sa brojnim naučno-istraživačkim institucijama u Evropi i svetu, poput pomenutog Univerziteta u Kembridžu, Kings koledža u Londonu, Univeziteta u Vestminsteru, Oklahoma Univerziteta, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kritu, Instituta za forenzičku medicinu u Hajdelbergu, Medicinskog fakulteta Univeriteta u Sasariju i drugih.

Od septembra 2020. godine rukovodilac je projekta „Decoding the role of Exposome in endocrine health“ (DecodExpo) u okviru Programa za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS) koje finansira Fond za nauku Republike Srbije.

U okviru međunarodne COST akcije „Bench to bedside transition for pharmacological regulation of NRF2 in noncommunicable diseases“ angažovana je kao koordinator za naučnu komunikaciju. Na Univerzitetu u Beogradu imenovana je za predsedavajuću akademske katedre za globalno zdravlje u okviru Circle U alijanse koja okuplja 7 evropskih univerziteta i posvećena je izgradnji istraživačkog i interdisciplinarnog evropskog univerziteta.

Naučni radovi

Naša sagovornica je autorka ili koautorka više od 50 radova u recenziranim međunarodnim i nacionalnim časopisima i mnogobrojnih saopštenja na međunarodnim i nacionalnim skupovima. Prema podacima Scopus Database citirana je više od 1.400 puta, a h indeks je 21. Urednik je nekoliko međunarodnih časopisa iz oblasti toksikologije. Dobitnica je nagrade „Recenzent godine“ za 2019. godinu koju dodeljuje Web of Science group. Od 2019. godine je Evropski registrovani toksikolog (ERT), a od 2020. generalni sekretar International Society for Research on Cadmium and Trace Element (ISRCT). Članica je radne grupe za endokrine ometače Evropskog udruženja endokrinologa Srbije.

Predsednica je Udruženja farmaceuta Beograd i članica UO Saveza farmaceutskih udruženja Srbije.

Da li je uvek prava odluka ostati u Srbiji – nije sigurna, ali ono što zna i što bi mladima poručila je da trud i rad gotovo svaki put mogu učiniti pravim.

– Iz moje perspektive i iskustva, ostati u Srbiji jeste bila prava odluka. Da li je to pravi put za svakog, ne mogu reći. Ipak, sigurna sam da život u sopstvenoj zemlji pruža mnogo prednosti u odnosu na život u inostranstvu. Za koji god put da se odlučite, trud, posvećenost i rad je nešto što uvek daje rezultate, a znanje koje steknete na tom putu najveća moć koju vam niko ne može oduzeti!