VELIKI napredak u dijagnostici plućnih bolesti – DOPRINOS mladog naučnika iz Srbije

Studija u 16 bolnica iz 5 država pokazala je da je ArtiQ  softver tačniji u interpretaciji testova plućne funkcije i dijagnostici od 120 pulmologa koji su učestvovali u studiji.

Priča o mladom naučniku Marku Topaloviću i njegovom velikom uspehu u oblasti medicine bila je jedan od okidača da pokrenemo lepevesti.online, jer smo želeli da što više ljudi u Srbiji čuje ovu priču, ali i još mnogo takvih.

Naš sagovornik, rođeni Beograđanin, ETF-ovac, doktorand prestižnog univerziteta u Leuvenu i belgijski preduzetnik, deo je tima koji je razvio softver ArtiQ koji koristi veštačku inteligenciju za blagovremenu dijagnostiku, lečenje i praćenje pacijenata sa plućnim bolestima. Softver je već integrisan i dostupan širom Evrope!

– ArtiQ sam osnovao sa svoja dva profesora iz Belgije, Wimom i Marcom, koji su ujedno i svetski poznati i priznati pulmolozi. Njihova pomoć tokom doktorata i osnivanja ArtiQ-a je bila nemerljiva, pa smo odlučili da ostanemo zajedno i nastavimo saradnju i van akademskog života. Timu osnivača se pridružio i Bart, koji je svojim prethodnim preduzetničkim iskustvom mnogo pomogao ostatku tima u tranziciji iz akademije u industriju. Bart je takođe i moj mentor u boljem razumevanju praktičnog uticaja biznis odluka koje se donose u ArtiQ-u, s obzirom na to da me je biznis škola koju sam pohađao u Belgiji naoružala uglavnom teorijom – počinje priču za lepevesti.online Marko Topalović.

Kako kaže, njihov put je bio jako uzbudljiv!

– Sve je krenulo kada smo videli da algoritmi koje pravimo nisu samo zanimljivi kao rad koji treba da se objavi u nekom naučnom časopisu, nego i kao rad koji može stvarno da pomogne u praksi. Usledila su mnogobrojna putovanja i razgovori sa specijalistima širom Evrope, ali i Amerike i Australije. Osnovna ideja je bila da osnujemo kompaniju, s tim što je put od inicijative do validacije da postoji održivi biznis iza te ideje bio zahtevan.

Krucijalni momenat je bio kada smo u jednoj studiji u 16 bolnica iz 5 država pokazali da je naš softver tačniji u interpretaciji testova plućne funkcije i dijagnostici od 120 pulmologa koji su učestvovali u studiji. Taj momenat je označio da za nas nema nazad, već nam je otvorio put ka valorizaciji tehnologije kroz osnivanje ArtiQ-a.


Kako sve funkcioniše?

Testovi plućne funkcije, pojašnjava naš sagovornik, glavni su alat koji doktor ima za evaluaciju stanja pluća. Problem je interpretacija tih testova, dodaje Topalović, jer ona zahteva određeno vreme, zahteva da je radi ekspert, ima puno varijacija i na kraju neće dovesti do tačne dijagnostičke sugestije. Posledica je da dolazi do velikog broja pogrešnih dijagnoza, pogrešnih tretmana, u bolnicama se prepisuje više nepotrebnih dodatnih testova kroz koje pacijenti moraju da prođu, što na kraju dovodi do povećanih troškova kako za bolnicu, tako i za pacijenta i zdravstveni sistem.

Želim da i dalje učim kako da budem bolji lider u svojoj firmi i osiguram da su svi zaposleni zadovoljni prilikama koje im se pružaju. Privatno, nadam se poboljšanju balansa između posla i porodice i nadam se njenom proširenju!

– Mi omogućavamo lekarima da svoje vreme koriste mudrije, ne za pisanje izveštaja, već za donošenje bitnih kliničkih odluka i konsultacije za pacijentima. Poboljšavamo konzistentnost interpretacija testova u bolničkim centrima i – što je najbitnije, uz pomoć veštačke inteligencije maksimizujemo dijagnostičku tačnost predviđajući koje oboljenje pacijent ima. Benefiti su za sve aktere u ekosistemu – lekare, zdravstveno osiguranje, bolnice, farmaceutske kompanije i pacijente, koji su najvažniji.

Ambiciozni planovi

Plan za ovu i sledeću godinu je da učvrstimo prisustvo u Evropi. Sledeće godine takođe želimo da imamo prve klijente u Sjedinjenim Američkim Državama. Ciljevi su vezani i za veće prisustvo u kliničkim studijama farmaceutskih kompanija širom sveta. Osim toga, bitno nam je i da tim organski raste i napreduje u svojim karijernim ciljevima.

Na pitanje da li je ideja da rešenja budu široke primene ili samo u elitnim zdravstvenim centrima, naš sagovornik kaže:

– Ideja je od početka bila da se napravi softver koji će biti dostupan svakom doktoru, nevezano da li je taj doktor u Belgiji ili u nekoj drugoj državi. Na tom putu imamo partnerstvo sa najvećom kompanijom koja pravi mašine za testiranje plućne funkcije. Naš softver je već integrisan i dostupan širom Evrope, a prave se planovi kako da se i dalje širimo na druga tržišta.

Korona kao prepreka i podstrek

Početak pandemije je bio težak za njih, jer su nakon CE sertifikacije proizvoda kao medicinskog uređaja, počeli komercijalne aktivnosti. Početkom 2020. su krenuli na put u Englesku i Francusku gde je trebalo da „aktiviraju tržišta od interesa“.

 – Pandemija je sve to stopirala, jer su naši korisnici imali mnogo veće prioritete sa pacijentima. Odlučili smo da nakratko zaustavimo komercijalne aktivnosti sa bolnicama i da im ponudimo da tokom pandemije koriste naše usluge bez kompenzacije. To je bio neki naš doprinos u borbi protiv korona virusa. Takođe smo odlučili da biznis privremeno pivotiramo ka farmaceutskoj industriji. To je bio pravi potez! Sada smo srećni da već imamo partnerstva sa nekoliko najvećih farmaceutskih kompanija i da smo razvili dve biznis linije, jer smo svakako ove godine ponovo pokrenuli aktivnosti ka bolnicama.

U borbi protiv korona virusa, ArtiQ pomaže lekarima u praćenju pacijenata, jer automatski interpretira plućnu funkciju i ukazuje na abnormalnosti.





Zdravstveni sistem Velike Britanije

Zdravstveni sistem Velike Britanije je uvideo da je veštačka inteligencija neizostavni deo budućnosti zdravstva. Prema tome, napravili su strategiju koja podrazumeva ulaganje velikih sredstva, kako bi se naučilo što više o trenutnim tehnologijama, omogućila njihova upotreba i evaluiralo kako aplikacije zasnovane na veštačkoj inteligenciji mogu da reše probleme sistema i maksimizuju servis koji se pruža pacijentima.

Priča je krenula iz Beograda

Marko Topalović je rođen osamdesetih godina prošlog veka u Beogradu, a uvek je imao pasiju ka tehnici i igranju sa različitim mašinama kod kuće.

– Moj otac je to video kao uništavanje stvari kod kuće, dok sam ja to više video kao znak znatiželje. Prateći tu znatiželju, prvo sam završio srednju elektrotehničku školu “Nikola Tesla“, pa nakon toga i Elektrotehnički fakultet u Beogradu. Nakon kratkog rada kao inženjer, odlučio sam da odem u Belgiju i upišem doktorat. Već sam bio u godinama kada malo bolje razumem šta želim da radim i ka kakvoj budućnosti želim da se orijentišem.

Preduzetnička klima u Belgiji

Preduzetnička klima je dobra u Belgiji, ali uvek može da bude i bolja. Dosta mladih ljudi želi i ima prilike da otvori svoj biznis. To mi se jako sviđa, jer kada sam uplovio u ove vode imao sam priliku da saznam mnogo iz tuđih iskustava. U Belgiji je takođe prisutna i velika količina kapitala, pa dobre ideje i dobri timovi mogu da pronađu investicije. Ipad, zbog nešto konzervativnijeg mentaliteta, ta scena još nije na nivou Amerike, Britanije ili Nemačke.

Markova zainteresovanost za tehnologiju se nije ogledala samo u želji za modernijim mobilnim telefonom ili zvučnicima sa najboljim zvukom, već u težnji da pravi tehnologiju koja će drugim ljudima zadovoljiti radoznalost i ljubav ka inovacijama.

– To sam dobio odlaskom na doktorske studije u Belgiju, gde sam na prestižnom univerzitetu u Leuven-u doktorirao na temi “Veštačka inteligencija u testovima plućne funkcije“. Nakon toga sam ostao još tri godine na postdoktorskim studijama, gde smo radili na usavršavanju prethodnih algoritama i povezivanju istih u softver koji lekari mogu da koriste svaki dan prilikom posmatranja pacijenata i dijagnostike.

Poslednje tri godine vodi firmu ArtiQ, u čemu, kako kaže – uživa. Slobodnog vremena nikad nema dovoljno, a uglavnom ga provodi u porodičnim druženjima.