Japanski tim naučnika najavio je da su na pragu vakcine koja će uništavati takozvane “zombi” ćelije čiji broj se uvećava s godinama i koje utiču na okolne ćelije, što dovodi do poremećaja povezanih sa starenjem, među kojima je i manja elastičnost arterija.
Studija, koju je sproveo profesor Univerziteta Juntendo, Toru Minamino i njegov tim, utvrdila je da miševi koji su vakcinisani imaju niže nivoe “zombi” ćelija, odnosno ostarelih ćelija, posebno u organima koji su pogođeni krtošću krvnih sudova.
– Možemo očekivati da će vakcina biti primenjiva za lečenje krutosti arterija, dijabetesa i drugih bolesti povezanih sa starenjem – navodi Minamino.
Ostarele ćelije su prestale da se dele, ali nisu umrle. Umesto toga, one izazivaju upalne procese oslobađanjem hemikalija koje oštećuju susedne zdrave ćelije.
– Stare ćelije luče niz hemikalija koji ometaju funkciju tkiva – rekao je u intervjuu dr Salvador Matip, šef Laboratorije za mehanizme raka i starenja Univerziteta u Lesteru.
– Teorijski, ove stare ćelije ‘pozivaju’ imunski sistem da ih očisti, ali to na kraju ne uspe i stvara se hronična upala niskog nivoa, pomešana sa fibrozom – objašnjava dr Matip.
Istraživači su otkrili protein koji preovladava u starim ćelijama i kod miševa i kod ljudi. Razvili su peptidnu vakcinu zasnovanu na jednoj od aminokiselina proteina. Vakcina indukuje stvaranje antitela, koja se vezuju za stare ćelije, a zatim ih eliminišu bela krvna zrnca koja se zalepe za antitela.
– Biološki proces starenja je veoma složen, stoga je malo verovatno da će ga jedna jedina strategija potpuno zaustaviti ili preokrenuti. Međutim, verovatno postoji mnogo načina da se to uspori, a čišćenje senescentnih ćelija čini se jednim od najlakših i potencijalno najefikasnijih – smatra doktor.
U laboratorijskom testiranju, Matip je otkrio da smanjenje nivoa senescentnih ćelija produžava životni vek miševa za 15 odsto. Drugi slični testovi, tvrdi on, utvrdili su povećanje od 35 odsto.
– Ovo je veoma interesantno pitanje oko kojeg se još uvek nismo složili. Neki veruju da postoji ‘tvrda’ granica trajanja ljudskog životnog veka (oko 130 godina je trenutna procena), dok drugi smatraju da postoje teorijske pretpostavke da besmrtnost bude izvodljiv poduhvat – napominje dr Matip.
– Još uvek nismo utvrdili koliko se život može produžiti i da li postoji granica ili ne.
Međutim, kako dodaje profesor, rešenje nije daleko.
– Oblast istraživanja metoda borbe protiv starenja napreduje veoma brzo. U poslednjoj deceniji bilo je mnogo ključnih otkrića. Osoba koja će uzeti prvu tabletu protiv starenja verovatno je već rođena – tvrdi doktor Salvador Matip.
