Bakterije iz Kanadskog arktičkog arhipelaga sposobne su za biorazgradnju nafte i njenih derivata, pokazuju najnovije naučne studije.
Kanadski arktički arhipelag je naziv za skupinu od 36.563 kanadskih ostrva smeštenih na krajnjem severu zemlje, u Arktičkom okeanu unutar Arktičkog kruga. To je najveća arktička kopnena masa na svetu posle Grenlanda, koja nema baš pitomu klimu, ali zato u svojoj ledenoj vodi sadrži ekološko oruđe koje bi ubuduće moglo biti veoma korisno svetu – mikrobe koji doprinose čišćenju okeana od prosutih fosilnih goriva, prenosi časopis Biznis&Finansije, pozivajući se na evropske portale.
Paraperlucidibaca, Cycloclasticus i Zhongshania probudili su pažnju naučnika kada je primećeno da mogu da razlažu naftu i njene derivate prosute u vodu. Drugim rečima, oni čiste zagađenu vodu.
Ovo njihovo svojstvo otkrio je jedan student mikrobiologije koji je ceo život proveo na Labradorskom moru, koje se dodiruje se Severnim Atlantikom.
Svestan da se 2010. godine u ovim vodama prolila ogromna količina nafte, istraživao je kako je to uticalo na morsku floru i faunu. Ispostavilo se da je voda mnogo čistija nego što bi se moglo očekivati. Zatim je zajedno sa svojim mentorima sa Univerziteta u Kalgariju sproveo jedan eksperiment.
Istraživači su simulirali curenje nafte u okean tako što su iz zemljišta Labradorskog mora uzeli malo blata, dodali slanu vodu i u nju sipali naftu, te narednih nekoliko nedelja pratili situaciju. Ispostavilo se da su bakterije iz blata odmah “pristupile poslu” i značajno očistile vodu. Ovo bi moglo biti veoma značajno nučno otkriće ako se ispostavi da bi ove bakterije mogle biti podjednako efikasne i u drugim morima, koja su, primera radi, nešto toplija.
Podsticaj za ovu studiju jeste i činjenica da se u pomenutim hladnim vodama beleži sve veća aktivnost, kako u oblasti pomorskog trasnporta, tako i u pravcu eksploataciji nafte i gasa iz mora. Zbog toga bi otkriće ove bakterije, koja praktično „jede“ fosilno gorivo, moglo da bude ključno kako bi se region i lokalno stanovništvo zaštitilo u budućnosti. Obala Labradora je veoma značajna za autohtonu zajednicu, koja se oslanja na okean kao izvor hrane, piše Euronews.
