Usled procesa globalnog starenja stanovništva očekuje se da tokom 2025. godine samo na teritoriji EU bude sprovedeno i do milion rehabilitacija gornjih udova nakon moždanog udara. Grupa koju čini pet istraživača sa univerziteta u Beogradu odlučila je da dizajnira sistem koji će olakšati rehabilitaciju posle šloga.
Osnovni zadatak projektnog tima je da napravi sistem koji bi tokom učenja motornih veština, kao i ponovnog učenja izgubljenih funkcija usled moždanog udara, aktivirao različite zone u mozgu, saopštio je Fond za nauku Republike Srbije koji je podržao projekat u okviru Programa za izvrsne projekte mladih istraživača – PROMIS..
Ime projekta je HYBIS, a vode ga naučnici iz Inovacionog centra Elektrotehničkog fakulteta i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a tim vodi dr Andrej Savić.
U razgovoru za „Novosti„, dr Savić otkriva da je u planu da do 2025. HYBIS omogući milion rehabilitacija ruke u Evropi. U tom cilju, planiran je razvoj takozvanog „Mozak-računar interfejs sistema“ (Brain-Computer Interface – BCI). On se sastoji od uređaja za merenje električne aktivnosti neurona kore velikog mozga postavljanjem senzora na površinu glave osobe (poznatije kao EEG merenje) i uređaja za električnu stimulaciju mišića koji, preko elektroda postavljenih na mišić, isti aktivira i pokrene, čak i ako osoba nije u mogućnosti da svojevoljno izvrši pokret.
ZAJEDNO LEKARI I INŽENJERI
PORED rukovodioca projekta dr Andreja Savića, u projektnom timu su docent Olivera Đorđević sa Medicnskog fakulteta u Beogradu, Vera Miler Jerković, doktor matematičkih nauka iz Inovacionog centra ETF, master Marija Novičić, asistent na ETF i dr LJubica Konstantinović, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Srce sistema su algoritmi veštačke inteligencije (mašinsko učenje) koji prepoznaju, direktno iz aktivnosti mozga, nameru osobe da pokrene oslabljene ruke i aktiviraju u pravom trenutku električnu stimulaciju, koja željeni pokret veštački generiše – objašnjava dr Savić. – Ponovnim zatvaranjem sprege između mozga i mišića omogućava se osobi da aktivno vežba pokrete, koje nije u mogućnosti da voljno kontroliše bez ovakvog uređaja. Naša pretpostavka je da će ovakav vid terapije, zasnovan na novim tehnologijama i najnovijim otkrićima iz oblasti neuronauka, biti po efikasnosti superioran u odnosu na konvencionalne metode rehabilitacije nakon moždanog udara, prenose „Novosti“.
